Fitnes

Vežbati ili ne vežbati, pitanje je sad?!

vežbati

Vežbati ili ne vežbati, pitanje je sad?!

Koja je to borba u meni, prava Hamletovska dragi moji ljudi!
Tu vam se bore dve Ane i to konstantno!
Jedna ima snove kako treba da izgleda, kako treba da se oseća, koja ima viziju svog novog života kada postane napokon fizički aktivna. Zamišlja kako će se više družiti, kako će upoznati na tom putu nove inetersantne ljude, kako će imati i više posla i kako će više putovati itd…ma ta Ana, ta ja vezuje neki super život uz to…

Ali zato ova druga! Ona vam je ono najgori lezilebović koji sve hvata na inteligenciju i lukavstvo: „Ma kako je ukusna ova torta..ma sedi bre gde ćeš sad u teretanu pogledaj kakvo je vreme, odradićeš to sutra. Tebe to ustvari ne inetersuje, jer da te je interesovalo ti bi već vežbala godinama…Ko će sad da ustane u 7h da trči, bolje se dobro odmori, sutra ćeš..“

Navika je čudo. Gledam neke moje prijateljice, u poslednje vreme moju komšinicu i prijateljicu koja je isto moje godište koja je kada se porodila pre sad će još malo dve godine i to carskim rezom posle 3-4 meseca krenula u šetnju po malo, pa sa laganim vežbama pa posle šest meseci krenula žena tri puta nedeljno jer je to sastavni deo njenog života i to joj je nomalno! To nije dodatni napor, već zadovoljstvo… Jer ona je tako navikla da živi celi svoj život. Kao dete je stvorila tu naviku..Kao dete se bavila nekim sportom, a posle krenula na aerobike, kik boksove i slično.

A ja, volela sam na fizičkom da trčim na 100 metara (i bila sam baš dobra i brza) i  eventualno volela sam skok u vis, ali čim bi morali da radimo neke vežbe, trčanje duže od 200m, ma sve gde se zadišeš i počne da boli izbegavala sam. A što je najgore niko me u tome nije sprečavao, mislim niko me nije terao da nešto radim. Niko u mojoj okolini nije bio sportista, ili rekreativac u nekom sportu ili da su voleli duge šetnje u prirodi, moj tata nikada sa braćom nije uzeo lopte da se graju, ljudi u životu! Mi jedini sport i fizičku aktivnost smo gledali na tv-u i to kad je neko prvenstvo ili Olimpijada.

I tako stekneš „naviku“ sedenja, ispijanja kafe,pušenja cigara, gledanja tv-a ili  sedenja za računarom u poslenjih desetak godina..Kako sam ja prestala sa gledanjem tv-a pre par godina više ni to ne radim :)) I cigarete sam ostavila, to stvarno Hvala Bogu i to veoma lagano, imate na mom jutjub kanalu negde sam o tome pričala.

kodren.com je napravljen 2007, tada sam počela vise da se interesujem za zdravlje i zdrav način života. I da budem iskrena ima u tom domenu dosta oprečnih mišljenja šta je dobro za zdravlje a šta ne, ali oko jedne stvari se svi slažu a to je da čovek treba da se kreće, tj da bude fizički aktivan. Znači nemamo kud. Moramo da se krećemo.

I krenem ti ja svakih tri meseca da se krećem, teretana, grupni programi, trčanje, pa opet teretana, pa joga, pa vežbe kod kuće i tako u krug. Izdržim 5-6 puta i odustanem. Uvek se desi nešto: razbolim se, imam neki posao i nemam vremena, Petar se razboli pa zbog njega moram da budem kod kuće itd… A posle toga opet je teško početi…

I nakanim se ja opet i opet bude isto.

Uvek u životu gledam sebi (a i drugima) da pomognem. Kad vidim da se nešto stalno ponavlja, sednem i razmislim šta je u pitanju, razgovaram sama sa sobom da dodjem do problema a posle i do rešenja.
I shvatim, svaki put ja previše izmaštam kako ću izgledati dobro za 6 meseci, kako ću da dižem 100 kg iz benča (zezam se!) ali znate o čemu govorim. Previše zamišljam rezultate i pošto se, naravno, ništa ne vidi u prve dve nedelje, kako nemam naviku i sve me boli, i nemam kondicije, ja odustanem.

I onda šta? Šta uraditi, pitate se?  Pa najefikasnija metoda..otpustim..otpustim želju i odlučim da krenem dan po dan, pa gde stignem. Ne radim to da bih bila zgodnija, ne radim to da bih nešto „postigla“ .
Juče mi je bio prvi dan, danas drugi, sutra ćemo videti. Ne pravim sebi presiju već idem dan po dan i stvaram naviku. Eto a sad kad sam i vama rekla sad možete da pratite šta se dešava. A vi, kako se vi dogovarate sami sa sobom?

A jel vežbate?

No Comments

    Leave a Reply