Mindset

Kad smo spremni da naučimo lekciju onda…

učimo lekciju

Učimo lekciju onda kad smo spremni

Sve što nam se dešava je iz nekog razloga „dobro“  za nas.

Ne mora uvek da bude stvarno dobro, ali u krajnjem slučaju ako od toga ne dobijemo odmah nešto, dobijamo lekciju ako smo spremni da je vidimo i primimo. Ako nismo spremni onda će se te situacije ponavljati, dok tu lekciju ne naučimo.

Ne kaže se džabe ponavljanje je majka znanja.

Eto na primer ja, nisam bila spremna da naučim da sam ustvari sama i jedina odgovorna za svoj život, za ono što mi se dešava. Da niko drugi nije kriv. Da sam sama birala, i  verovatno je to što sam birala baš bilo najbolje za mene, jer sam uz pomoć toga rasla, razvijala se, na neki način prosvetljivala sam se.

I skoro sam napokon naučila lekciju…

Sama sam, u mom univerzumu, u mom problemu, u mojoj glavi, u mojoj duši u mom životu.

Kad se noću sve utiša, kad više nema zvukova, kad sklopim oči …samo sam ja sa svojim nadanjima, maštanjima, strahovima, problemima, negativnim i pozitivnim mislima…sama ja …

Lekciju koju sam naučila je ta da dokle god se oslanjaš na druge…nikada nećeš shvatiti ni uvideti svoju jačinu, svoju hrabrost i svoje potencijale.

A dugo, dugo sam se borila protiv toga da to naučim. Bilo mi je lakše. Ali, nisam bila ponosna na sebe, jer sam znala da se za nešto nisam sama izborila.

Kad je veoma teško, ljudi pokažu ko su i koliko su zaista uplašeni, koliko se osećaju nemoćno. Naravno, dok u sebi ne pronadju snagu i izobore se.

Imala sam skoro i još uvek imam jedan veliki izazov.  U trenutku straha poverila sam se bliskim ljudima tražeći pomoć  da mi pomognu da rešim taj moj problem.

A onda kad sam videla kako su počeli da se plaše, da paniče, da se uz pomoć  raznoraznih, iskrena da budem i dobrih ali i dosta glupavih i nerealnih saveta, brane jer  nemaju rešenje a niko neće da kaže ne znam, nije ti lako, znaš ti bolje od mene, već bi svi čak i u takvoj situaciji da ne ispadnu glupi (kao da je to u takvim situacijama bitno, a iskreno to je potpuno nebitno u bilo kojoj situaciji), uvidela sam da je to ustvari moj problem  i da bezveze uvlačim druge ljude u to i samo im pravim nelagodu u njihovim univerzumima, a od rešenja –ništa.  Jer rešenje moram JA da nadjem jer je problem tj izazov MOJ.

I tako naučih lekciju jer sam napokon bila spremna da je naučim, tj bila sam spremna da vidim.

Do sada sam se ljutila, negodovala, misilila da su drugi krivi, da me ne razumeju…Zato se zapitajte kada vam se nešto stalno dešava, da nije možda neka lekcija sakrivena u tome? Šta iz ovoga treba da naučim?

Da li je ovo nešto što će mi pomoći da rastem , da se razvijem, da budem bolja/bolji ja?

Što pre naučite lekciju …pre će proći

Ljubim vas

You Might Also Like

No Comments

    Leave a Reply